Споменик ослободиоцима Београда
Најстарији јавни споменик у Београду. Споменик је подигнут у част ослободиоца Београда Првог српског устанка, а у комплексу је сахрањено и 808 руских бораца који су учествовали у ослобођењу. Споменик је подигнут 1848. године, а обновљен је 1889. године.
Руска православна црква (Храм Свете Тројице) - Београд
Подигнут је 1924. по плановима архитекте Валерија Сташевског за Русе који су се након октобарске револуције одселили из Русије. Углавном су то били припадници виших слојева друштва.
У темеље храма је положен грумен земље донешен из Русије. У цркви је сахрањен и руски генерал Врангел. У цркви су се једно време налазиле и војне заставе Наполена и Турака, које су биле ратни плен руске војске, али су 1944. године враћене су у Русију.
Подигнут је 1924. по плановима архитекте Валерија Сташевског за Русе који су се након октобарске револуције одселили из Русије. Углавном су то били припадници виших слојева друштва.
У темеље храма је положен грумен земље донешен из Русије. У цркви је сахрањен и руски генерал Врангел. У цркви су се једно време налазиле и војне заставе Наполена и Турака, које су биле ратни плен руске војске, али су 1944. године враћене су у Русију.
Црква Свете Тројице Адровац (околина Ниша)
Спомен-црква Свете Тројице у Адровцу је дугогодишње духовно светилиште које чува успомене на руског добровољца - пуковника Николаја Николајевића Рајевског који је погинуо у Српско-турском рату 1876. године борећи се за слободу Србије. Николај Николајевић Рајевски је иначе свима познат као Вронски из чувеног Толстојевог романа "Ана Карењина", а сама црква је у народу је познатија као "Руска Црква" и подигнута је давне 1903. године.
Спомен костурница (Чачалица - Пожаревац)
Налази се у меморијалном парку излетишта Чачалица у околини Пожаревца. У спомен костурници почивају помртни остаци 441 војника Црвене армије који су погинули у току другог светског рата. У спомен костурници која се простире на скоро три и по хектара почива и 25 руских војника који су заједно са мајором Николајем Домбровским погинули током ослобађања града Пожаревца 15. октобра 1944. године.
Руско-српски храм (Јатарице-Мокра Гора)
На Мокрој гори, у месту Јатарице, налази се спомен црква која је посвећена руским и италијанским ратним заробљеницима који су 1916. године страдали приликом градње тунела Будим. На месту где је подигнута црква је 1916. године страдало више од 200 руских и италијанских ратних заробљеника.
Руско некропоље (Београд)
У Београду, на територији Новог гробља (најстаријег гробља у српској престоници), налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота. На руским парцелама смештено 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи међу којима је и велики број истакнутих имена руске науке и културе. На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. год. Иверска капела, као јединствени споменик историје представља тачну копију Московске Иверске капеле која је подигнута на Црвеном тргу 1669. године. Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. год. Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2 000 000 руских војника Великог рата“. У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.
Детаљније о руском некропољу
У Београду, на територији Новог гробља (најстаријег гробља у српској престоници), налазе се такозване руске парцеле на којима су сахрањени емигранти из првог и другог „таласа“: војна и духовна лица, државници, представници руске науке и културе који су дали велики допринос развоју различитих сфера српског друштвеног живота. На руским парцелама смештено 755 гробних места у којима су посмртни остаци преко три хиљаде људи међу којима је и велики број истакнутих имена руске науке и културе. На овим парцелама такође су и посмртни остаци руских војника који су погинули током Првог светског рата. У њихову част подигнути су меморијални споменик „Руске славе“ и Иверска капела, испред којих се сваке године одржавају церемоније у знак сећања на жртве рата 1914 – 1918. год. Иверска капела, као јединствени споменик историје представља тачну копију Московске Иверске капеле која је подигнута на Црвеном тргу 1669. године. Меморијални споменик „Руске славе“ подигнут је 1935. год. Један од натписа на споменику гласи овако: „Вечна слава императору Николају II и 2 000 000 руских војника Великог рата“. У основи споменика налази се гробница руских војника погинулих на Солунском фронту, официра и редова руских батерија који су дали своје животе у одбрани Београда, као и посмртни остаци четворице руских ратних заробљеника које су стрељали аустријанци у Горажду, затим двојице морнара са брода „Тираспољ“ погинулих код Кладова, и око сто руских војника преминулих у болницама.
Детаљније о руском некропољу
Споменик совјетским ратним ветеранима (Авала-Београд)
Споменик се налази на планини Авала у околини Београда и посвећен је члановима руске војне делегације која је погинула у авионској несрећи 19. октобра 1964. године. Делегација је летела у Београд да присуствује 20-годишњици ослобођења Београда у Другом светском рату (20. октобар 1944.), у чему је учествовала и Црвена Армија. Међу погинулима у несрећи су маршал Сергеј Бирјузов и генерал Владимир Жданов.
Споменик Руских ратних заробљеника 1915-1918 (Нови Сад)
Споменик руских ратних заробљеника 1915-1918. године подигнут је 1929. године на месту где је сахрањено 96 војника руске војске умрлих од рана и болести у аустроугарском логору. Овај споменик је обновљен 2013. године уз помоћ средстава из Русије, државе Србије и града Новог Сада, а уз велику моралну подршку Српске Православне цркве.